РАЗОРУЖАВАЊЕ СРБА: ЗАВРШНИ УДАРАЦ НАТО–а!

 Пише: Игор Ђурић

„Бог је створио човека, Самјуел Колт је учинио људе једнакима!“

Самјуел Колт

*

Због ескалације насиља у српском друштву и немоћи државе да то спречи, власт је решила да насиљем подвргне народ и тако спречи насиље. Тачније: претњама и државним терором. Те претње су сада углавном упућене поштеним грађанима, људима и домаћинима, онима који поштују законе и чији је једини грех то што поседују оружје у складу са законом и прописима своје земље!

Испада да су ти људи, који су углавном часни са моралне стране (и сви су исправни са законске стране јер је обавеза при регистрацији да се донесе потврда из суда да нису кривично гоњени и кажњавани) главни кривци за сва зла која се догађају у овој земљи! Дакле, држава не верује својим институцијама, онима који су те дозволе одобравале.

То оружје се и сада, по важећем и веома ригорозном закону, одузима веома лако. Довољно је да се догоди ситна свађа, препирка, бахато понашање или агресивни наступ, или, не дај Боже, насиље у породици: и то се оружје, одмах по пријави или регистрацији инцидента, одмах одузима.

Кажу, тако ћемо спречити убијање људи а не запитате се колико је то оружје у легалном поседу спасило живота људи који би били жртве кривичних дела обесних бандита који су знали да их са друге стране можда чека домаћин са оружјем за одбрану?! Нека, узмите га, а ви „господо“ бандити, мигранти, терористи и остали: само изволите. Опет се запитајте: колико је бандита и разбојника одустало од пљачке, убистава и силовања, плашећи се од одбране која може уследити од стране домаћина?

Претпостављам шта се иза брда ваља: „препоруке“ Америке и ЕУ да се разоружа и пацификује српски народ у сенци сукоба у Украјини и тензија на Балкану и освета НАТО-а зато што се Срби нису дали тако лако 1999. године и пре тога, као и жеља српских власти да се народ забави о другоме јаду пре коначних одлука везаних за Косово и Републику Српску.

Како год: проблем који хоће да решавају тако се не решава! Само ће се продубити јаз у и онако подељеном друштву!

*

НАТО!?

Изнад северног дела Метохије својим масивима доминира планина Мокра Гора. На њој је још седамдесетих година изграђен телевизијски торањ – репетитор, да би ми у Метохији могли да гледамо још неки програм осим Тиране. За време НАТО агресије на Србију (не помињите ми СР Југославију, ко Бога вас молим) НАТО авиони и крстареће ракете покушавали су да сруше тај репетитор и никако нису успевале у томе. Говорило се да конфигурација терена не дозвољава да се такав напад успешно изведе.

И, шта се збило?

Чим се српска војска са народом повукла из Метохије, тек неколико дана пошто су ушли, НАТО команда је послала своје јединице и они су на лицу места извршили минирање торња. Срушили су га из чисте освете зато што им је пркосио, мада је могао да им послужи. 

Дакле, шта је поента ове приче? 

Поента је да су Американци осветољубиви према свакоме ко им пружа отпор и да ће се трудити да му се кад тад освете. Већина оних које данас треба разоружати јесу људи између 40 и 60 година, то су они који су се супротставили НАТО агресији на Србију и који се никад неће помирити са захтевима да Србија постане члан НАТО савеза, па чак ни ЕУ.

И тако заједничка вежба Платинасти вук (са НАТО војницима у Србији) може да започне! Колико још јуче та операција се звала Племенити наковањ (коју су наши пропагандисти преименовали у Милосрдног анђела што је здраво нервирало Џејмија Шеја).

*

Да се разјасним, одмах, са критичарима мога становишта! Ја се овде не бавим жртвама и трагедијама које су се десиле већ искључиво о погрешном приступу да се спрече неке будуће трагедије и политизацији свега овога што се догађало! Као отац и грађанин ове земље потресен сам оним што се догодило. У жалости се не треба трошити много речи. Жалост је мук. Као књижевник и неко ко износи своје мишљење кроз „писану ангажованост“ морам да се огласим. Чекао сам да прође неколико дана, да мук жалости мало мине. Нажалост: мука није било!

Власт, међутим, од првог дана вешто користи новонасталу трагедију да објасни како сада није време да се полемише, да се износи мишљење, оптужујући оне који то чине да су безосећајни и нечовечни а притом све време износећи своје мишљење, полемишући и оптужујући. Додуше, стварно има тога и са друге стране: политиканства, мародерства и шићарења на туђој несрећи али и ту опет предњаче политичари (овог пута опозициони), медији (и са једне и са друге стране) и јавне личности (такође свих фела). Погледајте новине и телевизије: направили су ријалити од свега тога.

Проблем се неће решити тако што ће се одузети легално оружје, што ће се ударити на образ и традицију српског и осталих народа који живе у Србији, и што ће се кривцима прогласити они који су најмање криви (или су криви подједнако као и други). То говоре искуства из света!

У Мексику је скоро забрањено поседовање сваке врсте оружја (у целом Мексику оружје се може купити само у једној продавници која се налази у војној бази). Зато га имају само нарко дилери и криминалци а број убијених од ватреног оружја је највећи на свету (скоро 20.000 годишње).

Исланд, пак, има либералне законе о оружју и држава су са највећим бројем оружја по становнику а број убијених од ватреног оружја је најмањи на свету. На Исланду полицајци уопште не носе оружје.

Швајцарска!? Швајцарци имају више оружја од Срба, што приватног, што војног, јер грађани ове земље када заврше војну обуку (тако је, и даље на снази обавезно служење војног рока) опрему и наоружање носе и држе код својих кућа. И код њих се, 2001. године догодио масакр када је једно лице убило 14 људи и себе али њима није пало на памет да мењају своје законе и тако казне 2 милиона људи који имају оружје код својих кућа.

Живео сам у Америци, у Њујорку, један део свога живота. У самом граду Њујорку (не држави) било је забрањено поседовати кратке цеви (пиштоље и револвере) али си могао купити све варијанте пушака. То само изгледа просто, та куповина, и она јесте једноставна под једним условом: да немаш досије! Дакле, као и код нас. Дугу цев си могао користи у природи, у лову, на имању, у кући или стану, да браниш свој дом (они кажу „приватну имовину“). Поред тога, пушка је тешка за скривање и ношење по граду, па има и неке логике. Елем, за људе који су поштовали закон у Њујорку и нису кривично гоњени, било је забрањено поседовати кратке цеви. Сви остали, мафијаши, криминалци, наркодилери, банде по гетоима, имали су пиштоље. Поред тога, ако би хтео да набавиш пиштољ „на црно“ требале су ти само паре.

*

Кад смо већ код статистике: тек 2% кривичних дела (не и убистава) у Србији учињено је са оружјем из легалног поседа (извор: Политика 11. 5 2023. године). Интересантно, више се убистава почини са службеним наоружањем него са легалним приватним оружјем. И последња два масакра су учињена са нелегалним оружјем: пиштољ којим су убијена деца је украден од правог власника, није убијао онај који је поседовао већ онај који га је украо; у другом случају реч је о класичном нелегалном поседовању.

Родитељи оних који су убијали су високо позиционирани људи у естаблишменту! Нису то била деца сељака из Груже или радника из Лесковца. А држава, сада, хоће да реши проблем тако што ће одузети стари пиштољ Црвена застава, наслеђен од оца или деде неком малинару из Пожеге.

Треба нагласити и следеће: обојица убица су рођени после 2000. године. Они нису живели и расли у времену ратова, инфлације и безакоња. Они су деца новог времена, оног који се намеће са запада.

А политичари, богаташи и мафијаши ће имати своја обезбеђења и наћи ће се међу тих 30.000 који ће добити дозволе. Терористи и криминалци никада нису ни тражили одобрење за поседовање или ношење.

Није, дакле, до легалног оружја већ до закона и државе која га спроводи!

*

Председник је у свом обраћању изговорио реченицу која ме је, у најмању руку, збунила и уплашила. Рекао је да ће се број дозвола од неколико стотина хиљада свести на 30.000!? Откуд он зна колико ће бити дозвола после ревизије?! Ко су тих тридесет хиљада привилегованих људи!? Хоће ли ови остали, њих преко 500.000 хиљада (поред свих осталих који су вратили или га немају) бити проглашени неспособним да држе оружје, психопатама и криминалцима?! Зашто нам ударају на традицију и образ?! На генетику и вековно наслеђе?! На обичај да свака поштена и домаћинска кућа, поготово на селу, има оружје за одбрану и обичаја ради.

Код мене у Метохији постоји стара народна мудрост која гласи овако:

„Коњ, пушка и жена се не дају другоме!“

Када су нас слали у ратове тада смо били добри. Није било потребе за проверама. Дали су нам оружја каквих год смо хтели! Сада не ваљамо више!

Што се тиче традиције, ако хоћете да опалите метак у ваздух за Божић, овде то већ одавно не можете у Србији јер кршите закон. Отидите онда Срби у Америку, у градић Џексон, где Срби могу и смеју да пуцају за Божић.

*

Смрт, нажалост, настаје из различитих разлога и не дао Бог никоме да се догоди оно што се догодило тој деци и невиним људима. Али, не треба скретати тему са главног проблема и узрока тог проблема на потпуно нерелевантну ствар. Шта? Хоћемо си одузети кухињске ножеве, виљушке, „зарђале кашике“, аутомобиле, авионе, возове, реке, језера, мора?! Како одузети нечију болест да га не убије кад се већ не одузимају наркотици и супстанце разне врсте?! Хоћемо ли одузети молотовљеве коктеле?!

Све почиње од речи, од понашања које иде уз те речи, из система вредности који нам се прокламују, из наше неспособности да се окренемо једни другима, из тога што институције не раде свој посао. Проблем је система, некомпетенције, незнања!

Највећи проблем, зна се, само се власт и невладине организације праве неуке: донели сте туђе „вредности“ и наметнули их српском народу. Знате ви одлично шта треба одузети од Срба а да то није легално оружје или пре њега: лево-либералне идеје и ЛГБТК+ идеологију, НВО које кидишу на породицу, децу, родољубље и Светосавље, односи се на агенду која руши школски и образовни систем, на нове полне и родне законе. Прво то па тек после пушке и прапорци!

Одузмите ви оружје ђаволово у Србији!

*

Деца (њихово понашање) нису продукт система и поремећених односа у друштву. Односно: јесу! Деца су слика и прилика својих родитеља. Мане и слабости родитеља испољавају се кроз понашање њихове деце. Васпитање излази из куће, из круга породице. И: неваспитање!

Родитељи су продукт система (уколико нису довољно јаки да се одупру агендама, наметнутим правилима и идиотизацији) и такви какви су узор су својој деци: добар или лош. Већина деце у Србији су много добра деца! Већина родитеља у Србији су добри родитељи! Али, не могу још дуго јер испред себе имају много јаког противника! Све добро што родитељи ураде у кући, то попут Скадра на Бојани сруше мешетари невладиног сектора преко мрежа и у школама!

Криви смо сви што смо дозволили да наша деца живе у болесноме друштву. Криви су и деде и бабе који диктирају систем вредности, њима се угађа, њима се даје, јер деца нису важна: она немају право гласа. Ако им померате границу за кривичну одговорност, ако им се на западу помера старосна граница за слободан секс: што им не дате и право гласа?!

Васпитавање деце уопште није компликовано али је неваспитање једноставније!

Деца гледају како им се понашају родитељи, шта говоре, чиме се баве, како долазе до циља, како се понашају на улици, у комшилуку, у породици, на шалтеру, на родитељском састанку. И она ће бити таква све док им у школи, на неким радионицама, не кажу да треба да потказују своје родитеље, да им родитељи не мисле добро, да они имају своја права без обзира на то како их родитељи васпитавају и који им систем вредности усађују.

Зато што је породица битна она је зато и прва на удару сатанистичке-геј-лезбо идеологије која нас напада да нас уништи и као људе, и као Србе!

А власт, тај и такав системски проблем хоће да реши одузимањем оружја њиховим родитељима?! Треба обратити пажњу ко ће подржати овај закон и све ће вам бити јасно! Само на то обратите позорност!

Нема у томе велике мудрости!

Некада, не тако давно, већина људи није знала шта је психологија, ни шта је то право детета да бира пол, ни шта је ЛГБТК+, али је већина деце била добро васпитана јер је васпитање долазило из породице која је била стуб друштва  а школски систем је то подржавао. Деца су поштовала родитеље, комшије и учитеље. 

А, онда су се појавиле психолошкиње!

*

Лов је једно од најприроднијих стања и осећања човека. Човек је прво био ловац па тек онда све остало после тога. То је природна вокација мушкарца, како је природно место жене да буде стуб породице и да одржава ватру негујући потомство. Ловац доноси храну и чува животе чланова породице, жена се брине о деци и пећини.

Идеологија о којој сам говорио има за циљ да ишчупа природу из човека. То значи и да убије Бога у човеку. Кад се Бог убије све је дозвољено. Када човек остане без онога што је исконско у њему онда он више није човек и њега је лако потчинити, лако га је направити робом „златне милијарде“.

*

На Косову и у Метохији Срби су се вековима осећали небезбедно и то са добрим разлозима. Када се указала прилика за то, између два рата и деведесетих, наоружали су се преко сваке мере, ради личне, породичне и отаџбинске безбедности. Кад је кренуло да се пуца, држава нам је већ средином деведесетих поделила војничко наоружање, сваком мушкарцу изнад 18 година. За пет година није се догодило ни једно убиство из тог оружја. На дан демонстрација и рушења Милошевића, 5. октобра, гарантујем да је сваки други демонстрант имао оружје. Па?! После тога су се убиства догађала оружјем, нелегалним, које је држава дала криминалцима!

Када су после рата, педесетих година прошлог века, одузимали оружје на Косову (Ранковић) ради реципроцитета требало је одузети оружје и од Срба који су били потпуно разоружани у времену трајања Велике Албаније и окупације. Хапсили су Србе, вршили тортуру над њима, тукли их, остављали да се смрзну, тражећи да предају оружје које немају, а онда, да би спасили главу, углавном су ти Срби говорили да су оружје сакрили на планини, да ће отићи и донети га. Кад би их пустили они су одлазили куповали пушке од Шиптара или комуниста (углавном оличених у једноме) и предавали их као своје.

Паметноме доста!

*

Ако се легално оружје остави власницима хоће ли бити убистава почињених из њих?

Хоће!

Биће трагедија, несреће и свега што носи смрт. Као што ће бити још много више трагедија и смрти која неће имати везе са тим оружјем. Кад год се догоди нека мука мора се реаговати тако да се пронађу узроци а не да се санирају последице. Кривица је индивидуална ствар и не може бити колективна, осим када је систем у питању.

Закон који је важећи јесте ригорозан и није био по вољи власницима. Али су га прихватили. Провере су темељите, своде се на лекарске прегледе, обуку и доказе да особа нема криминалну прошлост. Да ли је у овом последњем било пропуста, лако је проверити. Нађите доброг ИТ стручњака и он ће провући кроз систем алгоритам који ће очас посла избацити оне који су кривично одговарали и имају оружје.

Понављам, уколико се обистини претња председника Србије и број дозвола се сведе на 30.000, испоставиће се да су они којима је одузета дозвола психички нестабилне и криминогене особе иако имају лекарска и судска уверења да то нису. То је озбиљан проблем односа државе према својим грађанима! Поред тога, шта говори о једној држави чињеница да је тек пре пар година (јер је ревизија већ у току и углавном завршена, по новом закону) издала дозволе за пола милиона људи који су психопате и криминалци. Ако су ти људи макар ишли на некакве лекарске прегледе и предали потврде о здравственој способности: шта онда власт мисли о овим другима?!

Знам ја шта ће се догодити: промениће се параметри и услови а здравствене установе добиће налог да пооштре критеријуме до граница које нико неће моћи да пређе!

Поред тога, вербални деликт се полако, преко запада, враћа и код нас на мала врата. Хоћете ли се због оваквих мишљења писати пријаве и одузимати дозволе?!

А тек захтев на шестомесечно тестирање на наркотике?! Срам вас било! Хоћете да терате људе у годинама и са одређеном позицијом у друштву и међу људима да се тестирају као последњи олош! Хоћете ли стамене делије и старине са Голије или Ртња, или некаквог питомог Лалу из Баната, или ловца са Повлена, да терате да се тестирају на наркотике само да би их натерали да вам врате своје оружје!

*

Најзад, да се вратим на економију и протестантску радну етику и исто тако отуђење човеково!

По мом неуком рачунању (али не може бити великих одступања) власници легалног оружја плаћају нелегални и противуставни порез у износу од око 27 милиона евра годишње. Председник је најавио пријем око 1000 нових полицајаца и да ће то коштати око 20 милиона евра. Дакле, њихово запослење и егзистенцију њиховим породицама платиће власници легалног оружја.

*

Када умре властелин, коњ добри и оружје да се даје цару, а свиту велику и бисерни појас да има његов син, и да му цар не узме, ако ли не има сина, него има кћер, да је стим власна кћи, или продати или дати слободно.

Душанов законик

ПIСМО ВOĐI!

 Пiшe: Иgоr Ђuрiћ, негде око лета 2014-тог

                       

                             

 

Љубезни чернејшији преседателу попечитељстава и васколиког серпства, од Огулина до Ђенерал Јанковића, од Сентандреје до Стона, ево Вам се понизно јављам ко што је роми Вук сочињавао подершку Великом Милошу. Дозлогрдило ми је, сердце моје,  Демирјурже, свакојакога добра српскога што живеду у Србији, да простите док ја јем говна и пишем артистичкаја и худеженственија сочињенија, други радеду радњу, живу и богатеду се, па сам решио да и ја сочиним себе експертом и да у духу савета који Вама сустижу од експерата сваки ден и ја нешто посаветујем и потолкујем Вашу висост број 1 а за општу ползу народну и сербску. Заузврат, у наданиу сам, да ћу добити препорученије неком срескоем одбору Ваше царствујушће странке, да ме где-год удоме, да примам апанажу и спороводим реформическеје науме.

Имам овде изнети пред Вашим светилим имением, у својству новопеченог зналца, следећа предложенија дивану и Највећем међу једнакима, зарад још већег приштеденија и ползе државне и још најбољшенијег прикупљања харача од злих и прљавих граждана и земљоделника, који не схватаду да се реформе спроводе за њихову ползу. 

Даље ћу писаније наставити нормалним језиком, ово претходно је било под утицајем моје припреме да Вам се јавим, па сам читао како су се умни људи обраћали својевремено кнезовима и краљевима.

Дакле, предлажем следеће реформске мере:

- укинути болнице, домове здравља и клиничке центре (наравно, најпре сеоске амбуланте). Велика уштеда, признаћете. Доста су се грађани Србије лечили на застарели начин по којекаквим државним болницама. Болесници у Србији треба да изађу на тржишну утакмицу, да се лече у приватним установама за своје паре, да се сами боре за своје лечење а не да све очекују од државе;

- укинути све државне школе, од вртића до универзитета. На тај ће се начин поред уштеде у новцу смањити и број незапослених школованих људи, јер ако остану нешколовани, а остаће кад се укину школе, онда не могу да траже посао као школовани (схватате ли генијалност ове предложене реформске мере?!). Ко хоће да се школује, на шпекулативно тркалиште нек излегне (још ме по мало держи) па код приватника. Ето и деца политичких функционера и разних директора се школују по приватним школама у иностранству, па шта им фали?!;

- натерати законским (реформским, јашта) мерама пољопривреднике да ОНИ плаћају субвенције држави. Ако хоће да раде земљу има и да плате (осим Арапа, наравно). Ко нема да плати, даће десетак кад покупи летину а за то сакупљање биће задужени сеоски кметови (децентрализација, дакле) који ће даље распоређивати то агама и беговима а ови ће њима њихово а падишахово: њему. Ово законско решење је преузето из неких иностраних искустава која су некако најпримењивија на нашим просторима;

- увести порез на поплаве и кише. Примећено је, наиме, у последње време да се грађани Србије самопоплављују дозивајући додолама кишу а све у циљу да их вода однесе па да после добију решења и паре. Зато им на хуманитарну помоћ треба одрезати једно 30-40% (не треба претеривати већ онолико колико могу да поднесу, знам да сте мека срца) па после нек додолају и певају до миле воље („кад си равно, кад си равно, штој си водоплавно?“, никад нисам разумео овај стих);

- увести порез на порез. Сваки порески обвезник има да плати порез на порез, јер скупљање пореза кошта, и све те трансакције, и тако даље;

- увести таксу за незапосленост. Не може неко цео дан да лежи код куће и да ништа не ради, и никакво му није оправдање што нема посла (глупље оправдање нисам чуо). Нека нађе! Ако, пак, хоће да ништа не ради, има то и да плати;

- увести право прве брачне ноћи које ће конзумирати тренутна власт на свим нивоима. Ово, додуше, не доноси никакве уштеде и приходе али лепо звучи и још лепше изгледа;

- Али!!! Увести свадбарину. Па лепо, кад се засладимо (надам се да ћу и ја ускоро бити у власти) са младом (или младожењом), и такорећ' је разрадимо, онда је ред да младожења (или: млада) дреши кесу и плати пошто му враћамо стратешког партнера скоро неоштећеног (не може се од умора, и тако даље, схватам Вас). Уколико се појави нека битанга у виду Краљевића Марка и хтедне да стане на пут реформским законима укидајући свадбарину, одмах га ухапсити па у ћорку с' њим;

- у Јавни сервис (и један и други), примити још једно осам хиљада људи да може из сваког засеока да се јавља о успесима владе а и да има ко да потроши нову таксу. Уједно отворити и једно осам 'иљада нових агенција да има где да се потроши прикупљени новац, јер пара мора да се обрће, а и да се удоме, овакви као ја који пристижу са свију страна према реформама и тако даље;

- увести порез на децу. Лепо им је док их праве а после држава треба да води рачуна о њима. Зато су геј (не каже се: педерски, није коректно) бракови препоручљиви у нашим реформама јер ту нема деце, порођаја, трудничког боловања, дечијег додатка, школовања и тако даље, понекад само треба да се ушије дупенце, али шта је то: мало конца и добре воље;

- увести таксу на пражњење контејнера. Примећено је да се у последње време контејнери празне мимо комуналних служби и да се сумња да то грађани раде самоиницијативно. По новом законском предлогу, за који је европска комисија дала највећу оцену, контејнере ће од сада моћи да празне само они грађани који имају лиценцу за то. Добијање лиценце ће да кошта охохоооо;

- комунална предузећа да уведу нов начин обрачуна воде и изношења смећа, где ће се корисницима обрачунавати и наплаћивати и вода која стиже са поплавама, и са неба, као и однесено смеће која та иста вода (углавном) однесе;

- увести порез на отпуштање и законски стимулисати ту меру као би се скупило што више средстава. Ко год буде отпуштен са посла има да плати држави штету насталу од тога, јер као незапосленоме више му фирма не плаћа доприносе и порезе па је држава на чистом губитку. Са друге стране, стимулисати послодавце са по 10.000 евра за сваког отпуштеног радника;

- КО ГОД ДРЖИ НЕПРИЈАВЉЕНОГ ПЕНЗИОНЕРА у кући (ово је врло важно) да плати глобу. За пријављене пензионере плаћаће се месечна такса (није претплата) и то на основу величине пензије и електричног бројила. Могуће је пријавити највише два пензионера по домаћинству, и то да на сваког члана падне по једна трећина пензионера. Пошто желимо да градимо хумано и социјално одговорно друштво онда треба праведно и да расподелимо пензионере како би сваки грађанин имао некакве редовне приходе;

- на печење ракије неће се уводити порез, ни на колекционаре вина;

- ко закоље прасе, да плати пореза до двајес'од'сто. Ко је' печење на ову кризу да плати порезу до половине поједеног (глава глави, плећа харамбаши а фукара може и ребара);

- кад ко-год умре, а мора се мрети - ко и живети, да чланови његове породице плате порез на смрт, јер се држава својски трудила својим поступцима да покојник што пре оде са овога света, па је ред да се неко одужи и држави која несебично гура своје грађане у превремену смрт, да не би дочекали правовремену пензију која би по моме предлогу требала да оде на законски минимум од 70 година радног стажа за мушкарце и 65 за жене (ипак су то нежнија створења) – замислите која је то уштеда за државу и пензиони фонд.

Држејшији мој, ако смем да толкујем, рождатељу (саме речи идеду овако). Имам још мноштво разног мисленија, о томе како уштедети и убирати ћесарске дукате, али ми ум застао (све ми на памети оно право первог брачног ноћенија, да не чиним више рукоблуденије, већ сумњаду на мене због честог одлажења спорад себе). Ко ће свега да се присети, уосталом, мали је мој ум ал је моја воља преголема. Кад будем у поблизу Ваше сене и владанија, делаћу у ходу, млого ћу још дати екпспертскијих предложенија јер ће бити мање рукоблуденија, па ћу дописивати разне реформическеје правице, како би све било уставобранитељски утемљено (ал, никако, дражејшији мој, попут уставобранитељства Томе Вучич Перишича). Па ваљдак сам, дајте ми опростеније, јебенији експертимисимус и душебрижник народни. Ви, држејшији књаз, протолкујте ово сочиненије, па ми ситну књигу одвратите. Са сажаљенијем што ономад не могадох пристићи на спонтано исказаније љубови према Вами (имадох упаленије денсое прстоджнице у народу наречене: шаке) и подршке Вашем владанију, ваш (са малим „в“) штователни слуга покорни и неотечествени син....

ПС

Пожурите са одговором и постављењем на функцију, комшиница са петог спрата следећи месец удаје прелепу кћер!