СРБИЈА!

 Пише: Игор Ђурић

Србија

кћи Косовска

мати Војводства

сестра Острошка

дете остављено

 

Србија

кућа људи разасутих

граничара

трбухом за хлебом

надничара

вратом од каме

преживелим!

 

Србија

топла погача

здела врућег млека

заклон одбеглом брату

повој детету прекодринском

 

Србија

земља

дубока

колико гробу треба

уска

колико рало довати

широка

колико се фронт простире

висока

колико јој деца досегну

 

Србија

кћи Косовска

мати Војводства

сестра Острошка

бака детету прекодринском

и сама дете остављено!

У Истоку живело разни' људи!

  Пише: Игор Ђурић

  У Истоку живело разни' људи

Само су одабрани мрели у њему

Брушила бистра вода

реч увредушу и тешитељку

подједнако

Њен хук није дао

да чујемо једни друге

па остадосмо неувређени

и неутешени

 

Борило се зло и добро

около нас

Никад у нама

 

Било је запарине летње

коју ноћ избрише са сокака

рике гладних свиња

и јутарње росе које никада

није фалило

 

У Истоку је живело разни' сорти

Ретко је која била мудра

скоро је свака била

речита

 

У Истоку је живело разни' типова

домаћина кабадахија пијаница

пастира трудбеника лажова

крадова поштењачина кровних петлова

добрих али будала

лоших али паметних

шер будала оних који нису штетни

џагадура наметника истресака једвадочека

мудријаша циркусаната превараната

инсана душебрижника самотника

весељака лелекача пивопија

ноћобдија славопојаца својте

игбалџија батлија лаћамија

чаталџија даја теткића

кумова комшија пријатеља

паламарџија јуфкаџија

тукмака бистрих

пишманџија муштулгџија

докољних љапера

бељава арамџија

Људи

 

У Истоку је живело разни' жена

све су биле домаћице

И свака је кућа имала смука подпрагаша

те гнездо ластавица испод шталног крова

 

Било је планинског пута

у време кад се дан одваја од ноћи

и неких топола низ реку

те плота преко којег сам бежао

 

У Истоку није било ичега

сем људи и звери

ватре и воде

сунца и месеца

њиве и шуме

равнице и узбрдице

планине и низбрдице

У Истоку је свега фалило

Сем среће

и несреће

 

Било је имена

урезаног кроз букову кору

и мирисног блата крај реке

што милује босу ногу

те лапата крила шотака

које не желе да буду украдене

 

У Истоку је живело разни' људи

Само није било свеће

да их њоме нађеш

У Истоку је било разни' људи

Срећом данас

разни Истоци живе

у свим тим истим људима

СУДБИНА ЧОВЕКА НА БРДУ

                         

©Igor M. Djuric

Чујем да си сам негде у брдима

остављен од свих

Људи говоре да изумиру многе врсте животиња

Чујем да си остављен

и да су ти отпали зуби

Људи говоре да чопор прво жртвује

старе и немоћне

Чујем да ти је кројач узео погрешну меру

па су одбили да те сахране

Људи говоре да је те године суша убила род

и да су крда гладних јелена препливала велику реку

давећи се спорадично

Знам, чујем, да си морао наставити

онако како си сам започео

Људи говоре да си отишао кад је постало тешко

Људи говоре да си побегао када је постало јасно

да излаза нема осим неизбежног

Чујем, да си усамљен тамо где си сам

у брдима

у гробу

на снегу

када ветар поврати дим кроз оџак

Људи говоре да ће ове године пролеће стићи на време

Људи причају да ће птице селице каснити

Људи знају да теби није место где су зраци чисти као суза

а небо ближе од земље

Чујем да си некад био најбољи

и тада су бежали и зазирали ови исти

што те данас остављају

Људи говоре најгоре о њима и теби

јер били сте исто

Чујем да се ослепео крећеш кроз врлети

пипајући језиком маховину

па идући супротно наново се враћаш

Људи говоре да ноктима урезујеш име своје издаје

по буковој кори

Чујем да си био вољен веома

отимали су се ко ће кондир да ти принесе

Људи говоре све до онога дана док ти

отров у лоше вино нису досули

И, чујем, док си се са пеном на устима

грчио по каменом поду

Да су људи говорили

како су те тако немоћног ногом ударали

највише они што су ти само трен пре тога

на уво нешто шаптали

Чујем да си сам

негде у брдима

Људи говоре

да ниси у гробу у којем лежиш

неће те земља

а, преблизу си небу

јер си на брду

и, сам си