ПIСМО ВOĐI!

 Пiшe: Иgоr Ђuрiћ, негде око лета 2014-тог

                       

                             

 

Љубезни чернејшији преседателу попечитељстава и васколиког серпства, од Огулина до Ђенерал Јанковића, од Сентандреје до Стона, ево Вам се понизно јављам ко што је роми Вук сочињавао подершку Великом Милошу. Дозлогрдило ми је, сердце моје,  Демирјурже, свакојакога добра српскога што живеду у Србији, да простите док ја јем говна и пишем артистичкаја и худеженственија сочињенија, други радеду радњу, живу и богатеду се, па сам решио да и ја сочиним себе експертом и да у духу савета који Вама сустижу од експерата сваки ден и ја нешто посаветујем и потолкујем Вашу висост број 1 а за општу ползу народну и сербску. Заузврат, у наданиу сам, да ћу добити препорученије неком срескоем одбору Ваше царствујушће странке, да ме где-год удоме, да примам апанажу и спороводим реформическеје науме.

Имам овде изнети пред Вашим светилим имением, у својству новопеченог зналца, следећа предложенија дивану и Највећем међу једнакима, зарад још већег приштеденија и ползе државне и још најбољшенијег прикупљања харача од злих и прљавих граждана и земљоделника, који не схватаду да се реформе спроводе за њихову ползу. 

Даље ћу писаније наставити нормалним језиком, ово претходно је било под утицајем моје припреме да Вам се јавим, па сам читао како су се умни људи обраћали својевремено кнезовима и краљевима.

Дакле, предлажем следеће реформске мере:

- укинути болнице, домове здравља и клиничке центре (наравно, најпре сеоске амбуланте). Велика уштеда, признаћете. Доста су се грађани Србије лечили на застарели начин по којекаквим државним болницама. Болесници у Србији треба да изађу на тржишну утакмицу, да се лече у приватним установама за своје паре, да се сами боре за своје лечење а не да све очекују од државе;

- укинути све државне школе, од вртића до универзитета. На тај ће се начин поред уштеде у новцу смањити и број незапослених школованих људи, јер ако остану нешколовани, а остаће кад се укину школе, онда не могу да траже посао као школовани (схватате ли генијалност ове предложене реформске мере?!). Ко хоће да се школује, на шпекулативно тркалиште нек излегне (још ме по мало держи) па код приватника. Ето и деца политичких функционера и разних директора се школују по приватним школама у иностранству, па шта им фали?!;

- натерати законским (реформским, јашта) мерама пољопривреднике да ОНИ плаћају субвенције држави. Ако хоће да раде земљу има и да плате (осим Арапа, наравно). Ко нема да плати, даће десетак кад покупи летину а за то сакупљање биће задужени сеоски кметови (децентрализација, дакле) који ће даље распоређивати то агама и беговима а ови ће њима њихово а падишахово: њему. Ово законско решење је преузето из неких иностраних искустава која су некако најпримењивија на нашим просторима;

- увести порез на поплаве и кише. Примећено је, наиме, у последње време да се грађани Србије самопоплављују дозивајући додолама кишу а све у циљу да их вода однесе па да после добију решења и паре. Зато им на хуманитарну помоћ треба одрезати једно 30-40% (не треба претеривати већ онолико колико могу да поднесу, знам да сте мека срца) па после нек додолају и певају до миле воље („кад си равно, кад си равно, штој си водоплавно?“, никад нисам разумео овај стих);

- увести порез на порез. Сваки порески обвезник има да плати порез на порез, јер скупљање пореза кошта, и све те трансакције, и тако даље;

- увести таксу за незапосленост. Не може неко цео дан да лежи код куће и да ништа не ради, и никакво му није оправдање што нема посла (глупље оправдање нисам чуо). Нека нађе! Ако, пак, хоће да ништа не ради, има то и да плати;

- увести право прве брачне ноћи које ће конзумирати тренутна власт на свим нивоима. Ово, додуше, не доноси никакве уштеде и приходе али лепо звучи и још лепше изгледа;

- Али!!! Увести свадбарину. Па лепо, кад се засладимо (надам се да ћу и ја ускоро бити у власти) са младом (или младожењом), и такорећ' је разрадимо, онда је ред да младожења (или: млада) дреши кесу и плати пошто му враћамо стратешког партнера скоро неоштећеног (не може се од умора, и тако даље, схватам Вас). Уколико се појави нека битанга у виду Краљевића Марка и хтедне да стане на пут реформским законима укидајући свадбарину, одмах га ухапсити па у ћорку с' њим;

- у Јавни сервис (и један и други), примити још једно осам хиљада људи да може из сваког засеока да се јавља о успесима владе а и да има ко да потроши нову таксу. Уједно отворити и једно осам 'иљада нових агенција да има где да се потроши прикупљени новац, јер пара мора да се обрће, а и да се удоме, овакви као ја који пристижу са свију страна према реформама и тако даље;

- увести порез на децу. Лепо им је док их праве а после држава треба да води рачуна о њима. Зато су геј (не каже се: педерски, није коректно) бракови препоручљиви у нашим реформама јер ту нема деце, порођаја, трудничког боловања, дечијег додатка, школовања и тако даље, понекад само треба да се ушије дупенце, али шта је то: мало конца и добре воље;

- увести таксу на пражњење контејнера. Примећено је да се у последње време контејнери празне мимо комуналних служби и да се сумња да то грађани раде самоиницијативно. По новом законском предлогу, за који је европска комисија дала највећу оцену, контејнере ће од сада моћи да празне само они грађани који имају лиценцу за то. Добијање лиценце ће да кошта охохоооо;

- комунална предузећа да уведу нов начин обрачуна воде и изношења смећа, где ће се корисницима обрачунавати и наплаћивати и вода која стиже са поплавама, и са неба, као и однесено смеће која та иста вода (углавном) однесе;

- увести порез на отпуштање и законски стимулисати ту меру као би се скупило што више средстава. Ко год буде отпуштен са посла има да плати држави штету насталу од тога, јер као незапосленоме више му фирма не плаћа доприносе и порезе па је држава на чистом губитку. Са друге стране, стимулисати послодавце са по 10.000 евра за сваког отпуштеног радника;

- КО ГОД ДРЖИ НЕПРИЈАВЉЕНОГ ПЕНЗИОНЕРА у кући (ово је врло важно) да плати глобу. За пријављене пензионере плаћаће се месечна такса (није претплата) и то на основу величине пензије и електричног бројила. Могуће је пријавити највише два пензионера по домаћинству, и то да на сваког члана падне по једна трећина пензионера. Пошто желимо да градимо хумано и социјално одговорно друштво онда треба праведно и да расподелимо пензионере како би сваки грађанин имао некакве редовне приходе;

- на печење ракије неће се уводити порез, ни на колекционаре вина;

- ко закоље прасе, да плати пореза до двајес'од'сто. Ко је' печење на ову кризу да плати порезу до половине поједеног (глава глави, плећа харамбаши а фукара може и ребара);

- кад ко-год умре, а мора се мрети - ко и живети, да чланови његове породице плате порез на смрт, јер се држава својски трудила својим поступцима да покојник што пре оде са овога света, па је ред да се неко одужи и држави која несебично гура своје грађане у превремену смрт, да не би дочекали правовремену пензију која би по моме предлогу требала да оде на законски минимум од 70 година радног стажа за мушкарце и 65 за жене (ипак су то нежнија створења) – замислите која је то уштеда за државу и пензиони фонд.

Држејшији мој, ако смем да толкујем, рождатељу (саме речи идеду овако). Имам још мноштво разног мисленија, о томе како уштедети и убирати ћесарске дукате, али ми ум застао (све ми на памети оно право первог брачног ноћенија, да не чиним више рукоблуденије, већ сумњаду на мене због честог одлажења спорад себе). Ко ће свега да се присети, уосталом, мали је мој ум ал је моја воља преголема. Кад будем у поблизу Ваше сене и владанија, делаћу у ходу, млого ћу још дати екпспертскијих предложенија јер ће бити мање рукоблуденија, па ћу дописивати разне реформическеје правице, како би све било уставобранитељски утемљено (ал, никако, дражејшији мој, попут уставобранитељства Томе Вучич Перишича). Па ваљдак сам, дајте ми опростеније, јебенији експертимисимус и душебрижник народни. Ви, држејшији књаз, протолкујте ово сочиненије, па ми ситну књигу одвратите. Са сажаљенијем што ономад не могадох пристићи на спонтано исказаније љубови према Вами (имадох упаленије денсое прстоджнице у народу наречене: шаке) и подршке Вашем владанију, ваш (са малим „в“) штователни слуга покорни и неотечествени син....

ПС

Пожурите са одговором и постављењем на функцију, комшиница са петог спрата следећи месец удаје прелепу кћер!